Borba protiv hiperpigmentacije: Sve što treba da znate o flekama na licu

Problem hiperpigmentacije, u narodu poznatijih kao fleke ili pege, jedan je od najčešćih i najupornijih kožnih nedostataka sa kojim se suočavaju ljudi širom sveta. Ove tamnije mrlje na koži, koje se najčešće pojavljuju na licu, dekolteu i rukama, nastaju usled prekomernog stvaranja pigmenta melanina. Borba protiv njih često izgleda kao beznadežan poduhvat, praćen bacanjem ogromnih količina novca u skupocene kreme i tretmane koji često ne daju željene rezultate. Razumevanje uzroka i mehanizma nastanka ovih promena ključno je za uspešnu borbu protiv njih.

Šta je to hiperpigmentacija i kako nastaje?

Hiperpigmentacija je stanje kože koje karakteriše pojava tamnijih regija u odnosu na okolnu kožu. Do nje dolazi kada se u određenim delovima kože proizvede previše melanina, pigmenta koji daje boju koži, očima i kosi. Najčešći uzroci uključuju:

• Izlaganje suncu: UV zraci stimulisu melanocite (ćelije koje proizvode melanin) da proizvode više pigmenta kao prirodnu zaštitu od štetnog zračenja. Ovo je najčešći uzrok pojave sunčanih fleka i pega.
• Hormonske promene: Stanje poznato kao melazma ili "maska trudnoće" javlja se usled hormonalnih fluktuacija tokom trudnoće, uzimanja hormonalnih kontraceptiva ili hormonske terapije. Ove fleke su često simetrične i pojavljuju se na obrazima, nosu, čelu i iznad usnica, podsećajući na obrise maske.
• Upale i ozlede kože: Nakon akni, ekcema, alergijskih reakcija, lasera ili hemijskog pilinga, koža može da ostavi tamnije obojene tragove poznate kao postinflamatorna hiperpigmentacija.
• Genetska predispozicija i starost: S godinama se broj melanocita smanjuje, ali preostali postaju veći i njihova distribucija postaje koncentrovanija, što dovodí do stvaranja staračkih pega i fleka.
• Upotreba odredenih lekova i zdravstvena stanja: Neki lekovi, kao što su citostatici, antibiotici i antimalarici, mogu izazvati hiperpigmentaciju kao nuspojavu. Određena sistemska oboljenja, poput hemohromatoze ili Addisonove bolesti, takođe mogu dovesti do promena u pigmentaciji.

Zaštita od sunca: Apsolutni imperativ

Bez obzira na uzrok hiperpigmentacije, zaštita od sunca je najvažniji i nezaobilazan korak u lečenju i prevenciji. Čak i najjači i najskuplji tretmani za izbeljivanje biće potpuno bez efekta ako se koža redovno izlaže suncu bez odgovarajuće zaštite. UV zraci ne samo što podstiču stvaranje novih fleka, već intenziviraju i već postojeće.

Kľjučna pravila zaštite uključuju:

• Svakodnevnu primenu: SPF krema nije samo za leto ili za odlazak na more. Štetno UVA i UVB zračenje prisutno je tokom cele godine, prolazi kroz oblake i staklo, te ga treba nanositi svakog dana, bez izuzetka.
• Visok faktor zaštite (SPF): Za osobe sa problemom hiperpigmentacije preporučuje se korišćenje krema sa faktorom zaštite SPF 50+.
• Pravi način nanošenja: Da bi se postigao naznačeni faktor zaštite, potrebno je naneti dovoljnu količinu proizvoda (oko 1/4 kašičice za lice i vrat) i obnoviti ga svaka 2 sata tokom izlaganja suncu, odnosno nakon znojenja ili brisanja peskirom.
• Fizička zaštita: Pored kremâ, nezamenjiva je i fizička zaštita - šeširi sa širokim obodom, naočare za sunce i odela koja fizički blokiraju sunčeve zrake. Neke osobe u očajničkom pokušaju da zaštite svoje fleke pribegavaju lepljenju flastera tačno preko mrlja tokom boravka na suncu, što se pokazalo kao izuzetno efikasna, mako pomalo neobična metoda.

Kada su u pitanju formulacije, mnogi dermatolozi savetuju korišćenje mineralnih filtera (cink oksid, titanijum dioksid) koji fizički reflektuju svetlost, za razliku od hemijskih filtera koji je apsorbuju. Mineralni filteri su često pogodniji za osetljivu kožu i manje iritativni.

Pregled aktivnih sastojaka u kremama za izbeljivanje

Tržište je prepuno proizvoda koji obećavaju rešenje za fleke. Efikasnost ovih proizvoda u velikoj meri zavisi od njihovog sastava. Neki od najčešće korišćenih i najefikasnijih aktivnih sastojaka su:

• Hidrokinon: Smatra se zlatnim standardom u tretmanu hiperpigmentacije. Deluje tako što inhibira enzim tirozinazu, neophodan za proizvodnju melanina. Dostupan je u različitim koncentracijama, a veće koncentracije zahtevaju recept. Ne sme se koristiti duže od 3-4 meseca bez nadzora dermatologa jer dugotrajna upotreba može dovesti do eksternogene okronoze (trajne, plavo-crne diskoloracije kože) ili kontaktnog dermatitisa. Zabranjen je za upotrebu u kozmetici u EU, ali je i dalje dostupan u lekarnama kao lek.
• Vitamin C (L-askorbinska kiselina): Moćni antioksidans koji ne samo što štiti kožu od slobodnih radikala već i inhibira put stvaranja melanina. Efektivan je u posvetljivanju tena i ujednačavanju njegove teksture. Stabilne formule vitamina C (kao što su askorbil glukozid, tetraizopalmitat askorbilne kiseline) su poželjnije jer se ne oksiduju tako lako.
• Kojic kiselina: Proizvod metabolizma gljivica, koji takođe deluje kao inhibitor tirozinaze. Efikasna je, ali može izazvati iritaciju i alergijske reakcije kod osoba sa osetljivom kožom.
• Azelaic kiselina: Prirodno se javlja u žitaricama kao što je ječam, raž i pšenica. Koristi se za lečenje akni i hiperpigmentacije jer smanjuje inflamaciju i inhibira aktivnost abnormalnih melanocita. Dobra alternativa za one koji ne podnose hidrokinon.
• Retinoidi (Tretinoin, Retinol): Derivati vitamina A koji ubrzavaju ćelijsku obnovu, pomažu u odlaganju mrtvih ćelija kože koje sadrže višak pigmenta i stimulišu sintezu kolagena. Pored toga, pomažu "prevoziti" pigment iz dubljih slojeva kože ka površini, gde se lakše uklanja. Mogu biti iritativni, posebno na početku tretmana.
• Alfa-hidroksi kiseline (AHA): U ove kiseline spadaju glikolna kiselina i mlečna kiselina. One deluju egzfolijativno, odvajajući ćelije u površinskom sloju kože i time pospešujući njihovu zamenu novim, manje pigmentovanim ćelijama. Redovna upotreba AHA kiselina može značajno da izbledi fleke i ujednači ten.
• Niacinamid (Vitamin B3): Svestran sastojak koji smanjuje prenos pigmenta u epidermalne ćelije, smanjuje inflamaciju i poboljšava barijernu funkciju kože. Izuzetno je blag i pogodan za sve tipove kože, pa čak i za one najosetljivije.
• Arbutin i Alfa-Arbutin: Prirodni izvor arbutina je biljka medveđe grožđe. To je glikozilirani hidrokinon koji deluje na sličan način, inhibirajući tirozinazu, ali je znatno blaži i bez većih rizika povezanih sa čistim hidrokinonom.
• Prirodni ekstrakti: Ekstrakti likance, soje, belog luka, persuna, kurkume i razni botanički ekstrakti takođe pokazuju izvesne efekte u inhibiciji melanogeneze, iako su obično manje potentni od sintetičkih supstanci.

Salonski tretmani i procedure

Kada kreme i serumi nisu dovoljni, ili se traži brži rezultat, mnoge osobe se opredeljuju za salonske tretmane. Neki od najpopularnijih uključuju:

• Hemijski piling: Ovaj tretman podrazumeva nanošenje jakih kiselinskih rastvora (npr. glikolna, salicilna, trihlorsirćetna kiselina - TCA) na kožu kako bi se kontrolisanom hemijskom opekotinom uklonio površinski sloj kože. Ovo stimuliše regeneraciju i odrastanje nove, glatke i jednako obojene kože. Dubina pilinga varira od površinskog do veoma dubokog. Iako može dati odlične rezultate, hemijski piling nosi rizik od komplikacija, uključujući infekcije, ožiljke, i što je često slučaj, paradoksalno pogoršanje hiperpigmentacije, posebno kod osoba tamnije puti koje su sklone keloidima. Zahteva pažljiv izbor terapeuta i striktno pridržavanje postproceduralne nege, koja uključuje apsolutnu zaštitu od sunca.
• Laser terapija i IPL (Intense Pulsed Light): Laseri (npr. Q-switched NdYAG, frakciski laseri) i IPL uređaji rade tako što emituju svetlosnu energiju koja se apsorbuje u melaninu u koži. Ova energija zagreva i uništava pigmentovane ćelije, koje se potom postepeno eliminišu iz organizma. Ovi tretmani mogu biti veoma efikasni, ali su skupi i zahtevaju više sesija. Takode, postoje rizici od privremenog crvenila, oticanja, a kod neodgovorno sprovedenih tretmana, moguće je i izazvati još veću hiperpigmentaciju.
• Mikrodermoabrazija: Mehaničko pilingovanje kože pomoću malih kristala ili dijamantne glave kako bi se uklonio površinski sloj kože. Blaži je od hemijskog pilinga i pogodan za održavanje i poboljšanje teksture kože, ali je manje efikasan za dublje pigmentacije.
• Mezoterapija: Ovaj tretman podrazumeva ubrizgavanje koktela sastojaka (često vitamina, antioksidansa, kiselina) direktno u mezoderm (srednji sloj kože). Koktel za hiperpigmentaciju bi obično uključivao vitamine C i B, glutation i druge izbeljujuće agense. Biološki tretman poput mezoterapije može dati dobre rezultate u kombinaciji sa drugim metodama.

Anti celulit masaža i lokalni tretmani

Iako se čini neuobičajeno, principi koji stoje iza anti celulit masaže - poboljšanje cirkulacije i limfne drenaže u ciljanom području - mogu biti od koristi i u borbi protiv hiperpigmentacije. Poboľjana cirkulacija doprinosi boljem dotoku kiseonika i hranljivih materija do ćelija kože, kao i efikasnijem uklanjanju toksina i razgradenih ćelija. Redovna, blaga limfna drenaža lica blagim pokretima može pospešiti oporavak kože i učiniti je zdravijom i svetlijom. Međutim, ovo treba posmatrati samo kao dopunsku metodu, a ne kao primarni tretman.

Prirodni pristup i ishrana

Sve veći broj ljudi traži rešenja u prirodi, verujući da je uzrok hiperpigmentacije često u unutrašnjoj neravnoteži organizma. Uobičajeni saveti uključuju:

• Detoksikacija jetre: U tradicionalnoj medicini, probleme sa kožom, posebno